Sa dolaskom toplijih dana i češćim boravkom u prirodi povećava se i prisustvo krpelja, koji
mogu biti prenosioci zaraznih bolesti, među kojima je najznačajnija Lajmska bolest. Iako sam
ubod nije opasan, problem nastaje ukoliko je krpelj zaražen i prenese infekciju na čoveka.
Na našem području upravo je Lajmska bolest najčešća bolest koju prenose ovi paraziti. Period
inkubacije traje od nekoliko dana do mesec dana, a prvi znak je karakteristično crvenilo na
mestu ujeda koje se postepeno širi i može dostići velike dimenzije. Uz to se mogu javiti i
simptomi poput glavobolje, povišene temperature i opšte slabosti.
Stručnjaci upozoravaju da je pojava crvenila u obliku „bivoljeg oka“ signal za odlazak kod
lekara, jer ukazuje na ranu fazu bolesti koja se uspešno leči antibioticima. Ukoliko se simptomi
zanemare, infekcija može preći u ozbiljniji stadijum i zahvatiti nervni sistem, zglobove, pa čak i
srce.
Prevencija ima ključnu ulogu u zaštiti. Tokom boravka u prirodi preporučuje se nošenje svetle
odeće dugih rukava i nogavica, kao i upotreba sredstava protiv insekata. Nakon povratka kući
neophodan je detaljan pregled tela, posebno pregiba i mesta gde se krpelji najčešće
zadržavaju, poput prepona, pazuha, prostora iza ušiju i kosmatog dela glave.
U slučaju ujeda, važno je krpelja ukloniti što pre, jer se rizik od prenosa infekcije povećava
vremenom. Ukoliko niste sigurni kako da ga uklonite, preporučuje se odlazak u zdravstvenu
ustanovu. U suprotnom, krpelj se može pažljivo izvaditi pincetom, hvatanjem što bliže koži i
laganim izvlačenjem.
Iako Lajmska bolest više ne podleže obaveznom prijavljivanju, raniji podaci pokazuju da se u
Vojvodini godišnje registruje oko 200 slučajeva. Pored nje, krpelji mogu preneti i Krpeljski
encefalitis, ozbiljno virusno oboljenje koje, iako nije registrovano u Vojvodini, postoji u susednim
regionima. Protiv ove bolesti dostupna je i vakcina, što predstavlja dodatnu meru zaštite za
osobe koje često borave u prirodi.
- Prijavite se kako biste postavili komentar