Zlatni toranj 33. Festivala evropskog filma Palić filmu „Nino u raju“ Lorana Mikelija

Na završnoj konferenciji za medije 33. Festivala evropskog filma Palić, 22. jula na Velikoj

terasi, proglašeni su dobitnici nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju
režiju, dva specijalna priznanja žirija Glavnog takmičarskog programa, nagrada za najbolji film
u selekciji Paralele i sudari, specijalno priznanje u ovoj selekciji i nagrada žirija FIPRESCI za
najbolji film u Glavnom takmičarskom programu, kojima će priznanja biti uručena na
svečanoj ceremoniji zatvaranja festivala.
Žiri Glavnog takmičarskog programa 33. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Maja
Herman Sekulić (Srbija), Monika Goti (Italija) i Joana Flora (Rumunija), dodelio je nagradu
Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ostvarenju „Nino u raju“
reditelja Lorana Mikelija.
Žiri Glavnog takmičarskog programa je u svom obrazloženju naveo:
„Zbog svoje zadivljujuće hrabrosti, izuzetne stilske smelosti i doprinosa evoluciji savremenog
filmskog jezika. Budući da ispunjava sve kriterijume vrhunskog filmskog stvaralaštva – od
oštrog scenarija i hipnotišuće fotografije do smele i sirove muzike, montaže i briljantnih
glumačkih interpretacija – ovaj film u potpunosti redefiniše granice žanra socijalnog trilera.
On dokazuje da oštra društveno-ekonomska kritika ne mora delovati sumorno ili anahrono;
naprotiv, ona može biti prožeta istinski modernim vizuelnim izrazom. Prihvatajući
elektrizujuću, sirovu energiju 21. veka i odbacujući ustaljene formule, umesto da njima
podleže, ovaj film krči smeli i inspirativni put ka budućnosti kinematografije. Nagrada za
najbolji film dodeljuje se ostvarenju Nino u raju!“
Nagradu Palićki toranj za najbolju režiju žiri je dodelio Simonu Ferhevenu za film „Ah, ta
praznina, ta strašna praznina“.
Žiri je u obrazloženju naveo:
„Iz ovogodišnje produkcije Nemačke, u izvanrednoj režiji Simona Ferhevena, koji je ujedno i
scenarista filma. Ovo je njegov autobiografski film posvećen njegovoj porodici, pre svega
njegovim baki i deki, koje u filmu igraju njegova majka u stvarnom životu, velika zvezda
posleratne nemačke kinematografije Senta Berger, i Mihael Vinterborn.
Ovo je u svakom slučaju i poklonjenje ovoj značajnoj zvezdi ne samo nemačkog nego i
svetskog filma. Međutim, ovaj višeslojni film daleko prevazilazi usku porodičnu i
autobiografsku priču i postaje pravi „bildungsroman“ – priča o odrastanju i o postajanju
umetnikom, u ovom slučaju glumcem. Ova filmska tužno-smešna priča ispričana je sa
velikom dozom dobroćudnog humora, koji ni u jednom trenutku ne prelazi u ironiju ili
sarkazam, već možda ponekad u sjajnu samoironiju, i koji me je, što je prava retkost, čak više
puta doveo do skorog padanja sa stolice od zdravog smeha.

Na kraju, pored izuzetno kompleksnog scenarija koji se stalno uspešno kreće između
komedije i tragedije, htela bih da istaknem izvanrednu fotografiju Džoa Hajma i, iznad svega,
izvanrednu glumu cele glumačke ekipe i već pomenutih glavnih seniorskih protagonista, ali
pre svega mladog, atraktivnog i suptilnog glavnog protagoniste Bruna Aleksandra, koji nosi
ceo film i pred kojim vidim veliku glumačku karijeru! Ovo je filmsko delo koje se pamti!
Ovo je filmsko delo koje se pamti!“
Žiri je dodelio specijalno priznanje filmu „Elenina promena“ Stefanosa Civopulosa.
U obrazloženju žirija je navedeno:
„Kao žiri koji čine tri žene, imale smo jedinstvenu priliku i odgovornost da skrenemo pažnju
na priče u čijem su središtu žene, a koje su i dalje nedovoljno zastupljene u savremenoj
kinematografiji.
Reč je o izuzetnom ostvarenju koje vešto povezuje političko pitanje migracija u potrazi za
boljim životom sa društvenom temom radničkih prava. Oba izazova prikazana su iskreno i sa
velikom osećajnošću, što ovaj film čini duboko relevantnim za društvo u kojem danas živimo.
Pored toga, ženski likovi predstavljeni su kao snažni i hrabri, ali istovremeno i ranjivi. Daleko
su od savršenstva, ali nikada nisu prikazani sa osudom. Upravo zato deluju autentično, ljudski
i blisko publici. Film odaje priznanje snazi i istrajnosti žena koje ponovo preuzimaju kontrolu
nad svojim pravima, telima i glasovima, pod sopstvenim uslovima.
Naposletku, film odiše nadom koja ostaje sa gledaocima i nakon završetka projekcije,
omogućavajući nam da se duboko emotivno povežemo sa pričom i njenim junacima.“
Specijalno priznanje za originalnost dodeljeno je francusko-nemačkoj koprodukciji,
nemačkom filmu „Nesrećna majka“ rediteljke Suzane Hajnrih.
U obrazloženju je navedeno:
„Nov je i originalan u izboru teme – postporođajna patnja iz ugla jedne žene – ali opet
uspeva da bude zabavan i da nam pruži šareni, pop-art, originalan i nov stil mjuzikla!
Originalan je u svakom smislu.“
Žiri takmičarskog programa „Paralele i sudari“, u sastavu: Izabela Igel (Poljska), Maksim
Nakonečnji (Ukrajina) i Marko Mak Pantelić (Srbija), doneo je odluku da za najbolji film u
takmičarskom programu „Paralele i sudari“ proglasi film „Reci mi šta osećaš“ Lukaša
Rondude.
U obrazloženju nagrade žiri je naveo:
„Reci mi šta osećaš je originalan, nepredvidiv i politički oštar film, a istovremeno duboko
ličan i emotivno pristupačan. Lukaš Ronduda pronašao je jedinstven način da spoji ironiju,
intimnost i društvenu refleksiju u ostvarenju koje se odlikuje izuzetnom lakoćom
pripovedanja.“

Specijalno priznanje žirija programa „Paralele i sudari“ dodeljuje se filmu „Mlečni zubi“
Mihaja Minkana.
Žiri je nagradu obrazložio rečima:
„Specijalno priznanje dodeljuje se filmu Mlečni zubi za izuzetno zanatsko umeće, sjajne
glumačke interpretacije – naročito one koje donosi mlada glumačka ekipa – i upečatljivu
fotografiju. Sa izuzetnom senzibilnošću, svi umetnički elementi funkcionišu u savršenoj
harmoniji, gradeći bogat i slojevit prikaz porodične tragedije koja se odvija u senci istorijskog
sloma.“
Žiri FIPRESCI 33. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Božidar Zečević (Srbija), Jana
Bebarova (Češka) i Majkl Filips (SAD), nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog
takmičarskog programa dodelio je filmu „Kao kod kuće“ reditelja Gabora Holtaija.
U obrazloženju žirija je navedeno:
„Žiri FIPRESCI-ja pozdravlja ovaj izuzetan debitantski film, koji nas je dirnuo svojom
duhovitošću, tematskom slojevitošću i besprekorno preciznim stilom. Više od pukog odraza
savremenog trenutka, dobitnik nagrade FIPRESCI na Evropskom filmskom festivalu Palić
predstavlja briljantnu metaforu zloupotrebe moći, manipulacije i oligarhijskih praksi u
upravljanju državom – pojava kojima svakodnevno svedočimo, bez obzira na to koju zemlju
smatramo svojim domom. Film koji je žiri jednoglasno izabrao za pobednika nosi naziv Kao
kod kuće, a režirao ga je Gabor Holtai.“
Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije,
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad
Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i
medijski partneri.
Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao
nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje
publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu
publike.